Аутопортрет са пенкалом у руци (без наочара)

На папиру је моја усправна биста, са погледом упртим у читаоца, а једна шака је подигнута у висини браде и држи пенкало, скиптар мога царства.
На глави је свијено птичије крило од косе, разбарушено јер су праменови преплашени оштрим загрљајима маказа. Понека нит, расплетена чешљем металних чивија писаће машине, крије се у заклону уха. Дугачки зулуфи носе сећања на часове математике и казне. Настави са читањем

Десетерац

Боже мили, чуда великога
лежи јунак у зеленој трави.
Књигу чита, па сузе брише,
драге нема нит ће да се јави.
Прекрио је облак дворе њене,
неста Сунца нестаде и среће.
Однеo је црни ветар негде,
однеo је вратити се неће. Настави са читањем