Brzo stižemo sa drugog kraja grada
beograd je postao mali
za naše razgovore u autobusu
kad se drugi osvrću
da osmotre lica tuđinaca

crvene su nam oči
izduvali smo stotku u studenjaku
i jedva čekam
da se 77 zaustavi na mostu
pa da se ljubimo do tvog ulaza
a onda da osetim tvoju kožu pod majicom
dok se lift tetura do petog sprata
jer dugme za šesti ne radi

ali u tvom hodniku je mrak
i ne znamo da li se tripujemo
ili je to stvarno kvar
pa je bolje da pešačimo do vrha
uz hladne stepenice
što se izmiču pred mojim koracima

ti me držiš za ruku
i telefonom osvetljavaš put na gore
tad shvatam ko je ko u ovoj priči
i po prvi put mi bude drago
što sam čitao Dantea.

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Tumblr0Share on Google+0Pin on Pinterest0Email this to someonePrint this page

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *