У овој приповеци Данила Киша, појам игре и њено значење расте преко граница очекивања читаоца, али и учениска у игри. Играње није само инфантилни чин у којем учествује Андреас Сам, оно постоји и ван његовог учешћа, укључује његове родитеље, али се и њихове улоге посматрача утапају у процес играња и они сами постају не само учесници игре, већ пиони у игри која је изнад њих. Continue Reading